“O izborima, koji zanimaju i one koji su odatle, i one koji su ovde, ali su otuda…”

0
21

U Ljubljanskim novostima, po pravilu, ne posvećujemo mnogo prostora lokalnim političkim temama sa Balkana. Ne zato što imamo nešto protiv ove oblasti, već zato što ovu oblast ne proučavamo dublje. Međutim, pošto su nam se ovoga puta javili neki naši čitaoci i BiH – tačnije iz Republike Srpske, koji žive i rade u Sloveniji, odlučili smo da pre izbora u Republici Srpskoj, koji će biti održani 2. oktobra (oni biraće poslanike (83) Skupštine Republike Srpske, predsjednika Republike Srpske i člana Predsjedništva BiH), da im prilagodimo naše pravilo. To je zato što su oni naši vjerni čitaoci – sugrađani i stanovnici (privremeno prijavljeni kod nas) koje zanima ko će u budućnosti vladati Republikom Srpskom. A zašto su nas kontaktirali? Zato što kaže da ne treba da budu lokalno zavedeni ili politički orijentisani. Zanimljivo! Jel tako! U Republici Srpskoj 2. oktobra biće formirana jednodomna skupština od 83 poslanika. Izabran za predsednika Republike Srpske A, inače, biraće i člana Predsedništva na nivou BiH, kojeg čine tri predsednika (Srbin, Hrvat i Bošnjak).

Dodajmo da je razuzdani Dodik, koji je ovoga puta bio predsednik BiH, odlučio da se vrati u svoje matično „dvorište“, pošto je primetio da nije baš uspešan u predsedničkoj „trojci“ u Sarajevu, gde je radio poslednje četiri godine – tačnije, samodovoljno efikasan za svoju Republiku Srpsku. Dodik je u Sarajevu četiri godine proveo samo u druženju sa Hrvatom Željkom Komšićem i Bošnjakom Šefikom Džaferovićem. Ali nije bilo efekta kretanja Bosne i Hercegovine ka EU. Međutim, pošto je poznato da je Dodik snažno povezan sa vlašću u Beogradu, a potom samostalno – direktno – sa Rusijom, kao član Predsedništva Bosne i Hercegovine, više puta je bio kritikovan (ali to je sve) od Brisela i SAD. , što nije slučaj kao tvrdolinijaš. Posebno princip. Poznato je da “kasting” nepredvidivog Dodika nema efekta, jer je on “suženi” lokalni političar koji je jak samo na “selu”. Ili drugačije rečeno, reč je o izrazito lokalno orijentisanom političaru, kojeg ni dobri politički poznavaoci ne bi mogli da smeste u ozbiljnu političku kutiju. Ali kada govorimo o Sloveniji u vezi sa Dodikom, kao i sa Republikom Srpskom, „izletničke“ posete sada već odlazećeg slovenačkog predsednika Pahorje tamo nisu postigle nikakav efekat, ni za BiH ni za Sloveniju. I takođe razne t. i. prijateljske susrete sa ljubljanskim gradonačelnikom Jankovićem (naši mediji ih eksponiraju kao političke, za šta nema osnova) treba svrstati samo u tzv. i. „ja tebi, ti meni“, bolje rečeno, poslovna prijateljstva koja su možda koristila Dodiku i Jankoviću lično, svakako ne Sloveniji ili Bosni i Hercegovini – ali možda donekle obojici u Republici Srpskoj i Sloveniji. Vratimo se na obećanje našim čitaocima, koje zanima kako će i šta biti posle nedeljnih izbora u Republici Srpskoj i ko treba da vlada njome.. Dakle, vredi sačekati 2. oktobar, a znaće se ko će voditi približno 49 odsto površine zemlje (BiH). A ovo, za one koji zaborave da pogledaju, zašto u Republici Srpskoj tako jasno ističu ko su i šta su u Bosni i Hercegovini (Pa to rade i Bošnjaci, znate! I Hrvati pokušavaju, ali bezuspešno – ali to je drugi izveštaj, iako usko vezan za izbore u Bosni i Hercegovini).

Pol: muški – ženski

Obrazovanje:

Političke stranke kojima bi dali glas:

Za kojeg predsjedničkog kandidata bi glasali:

Dobro je znati – Republika Srpska, nezvanično Srpska, jedan je od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, uz Federaciju Bosne i Hercegovine. Zauzima približno 49% površine zemlje (BiH), uglavnom njene sjeverne i istočne dijelove. Najveći grad je Banja Luka, koja je sedište većine institucija Republike Srpske kao i njen politički, administrativni, ekonomski i visokoobrazovni centar. Srbija ima nacionalnu granicu sa Republikom Srbijom, Crnom Gorom i Republikom Hrvatskom i međuentitetsku granicu sa Federacijom Bosne i Hercegovine. Osnovana je 9. januara 1992. godine kao Republika srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, odlukom Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U skladu sa opštim okvirom mirovnog sporazuma u ​​Bosni i Hercegovini iz 1995. godine, postala je međunarodno priznato pravno lice Bosne i Hercegovine. Republika Srpska je članica Asocijacije evropskih regija koja podržava regione u evropskoj ekspanziji i procesu globalizacije. Republika Srpska ima i sedam predstavništava u inostranstvu, i to u Austriji, Belgiji, Izraelu, Nemačkoj, Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji. U Sloveniji još ne, ali nikad se ne zna (razlog je veliki broj pridošlica, koji sa ovog dela Balkana postaje „jaki“ sastavni deo Slovenije)? Ovo je samo deo našeg pogleda na izbore koji interesuje i one koji su odatle i one koji su ovde ali su odatle…

KOMENTARIŠI

Unesite vaš komentar.
Please enter your name here