Ako je suditi po najavama, Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, u narednim danima mogao bi nametnuti Izborni zakon BiH jer su male šanse da se lideri političkih partija koje čine vlast na nivou BiH dogovore o ovom pitanju.
Iz nekoliko izvora nam je potvrđeno da u ovom trenutku nije realno očekivati domaći dogovor u vezi sa Izbornim zakonom, posebno ne u dijelu uvođenja novih tehnologija u izborni proces, a na čemu, s druge strane, OHR insistira.
Trenutno, isti izvori navode da ni SNSD ni HDZ neće pristati na to, a to su praktično već najavili i Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a, i Dragan Čović, lider HDZ-a, koji su rekli da ne znaju šta predstavlja “integritet izbornog zakonodavstva”, i da je u najmanju ruku sporan.
Za razliku od domaćih političara, Šmit kaže da je radna grupa već pripremila, kako je rekao, dobar Izborni zakon te da se neće puno čekati na njegovo usvajanje.
“Nećemo čekati do kraja godine, nego ćemo sačekati šta će se desiti u narednim danima. Ukoliko ne bude nekog prijedloga od parlamentarnih tijela, imaćemo obavezu da naglasimo da Izborni zakon nije neka donacija koju stranke daju biračima, nego su birači ti koji odlučuju. Političke stranke moraju biti zahvalne što dobijaju njihove glasove. Ja sam osoba koja sluša i razgovara, a onda odlučuje. Nadam se da neću odlučivati sam, ali ćemo ipak imati nešto što će stupiti na snagu na vrijeme za sljedeće izbore”, rekao je Šmit.
Šmit se juče sastao i sa Analenom Berbok, ministarkom spoljnih poslova Njemačke, a nakon čega je saopšteno da je Berbokova procijenila da je “od krucijalnog značaja da se sada usvoji paket mjera za integritet izbornog procesa”.
Takođe, Berbokova je ocijenila da bi “bila šteta ako bi se na osnovu bonskih ovlaštenja morao nametnuti Izborni zakon iako se na njemu intenzivno radi i dobro je pripremljen”.
Opravdanje za eventualno nametanje Izbornog zakona BiH Šmit vidi u evropskom putu BiH, međutim u nekoliko navrata iz Republike Srpske je rečeno da on nema ništa s tim putem, te da će u slučaju nametanja “srušiti evropski put BiH”.
Dodik je i juče rekao da neće biti dio priče u kojoj “lažni Šmit” i OHR promovišu evropski put.
“Toliko dostojanstva imamo, a znamo svoj put ako od evropskog ne bude ništa”, rekao je Dodik.
On je naveo i da nema evropskog puta BiH sa “lažnim Šmitom” te da je to jasno, i da nema napretka na tom putu ako nekakvi sumnjivi i nelegalni tipovi u OHR-u nameću odluke, bilo o izborima, bilo u vezi sa zakonodavstvom.
“Ko o čemu, k***a o poštenju. I da je legalni visoki predstavnik, a nije, Šmit nema ništa sa evropskim putem BiH. Očigledno je da nema šta pametnije da radi, a svakom svojom izjavom sam sebe i dalje devastira”, napisao je Dodik na društvenoj mreži X.
I Staša Košarac, zamjenik predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH, rekao je da bi svako rješenje koje bi eventualno nametnuo Šmit udaljilo BiH ne samo od EU, već dodatno pogoršalo unutrašnje odnose i u konačnici Republiku Srpsku bi više udaljilo od BiH.
Podsjećanja radi, Šmit je još 19. decembra najavio da će nametunti izmjene Izbornog zakona BiH ističući da će to uraditi u naredne dvije do tri sedmice ukoliko ne bude rezultata.
Kasnije, SDA je u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH uputila izmjene Izbornog zakona BiH koje su dobile podršku poslanika u tom domu, ali su praktično odbačene u Domu naroda.
Iz Republike Srpske u nekoliko navrata rekli su da će, u slučaju da Šmit nametne izmjene Izbornog zakona BiH, donijeti Izborni zakon Republike Srpske i po njemu organizovati izbore na teritoriji Republike Srpske.
