Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, kao i da EU cijeni podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu.
On je za RTS rekao da Unija cijeni i činjenicu da je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, u kojoj se Rusija oštro osuđuje zbog rata koji vodi u Ukrajini.
– Cijenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav. Takođe, cijenimo i to što se Srbija priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini i što poštuje veliki broj deklaracija koje je EU donela na temu sukoba – rekao je Žiofre.
On naglašava strateški cilj Srbije da postane članica EU, te navodi da se, kao od svake zemlje kandidata, i od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.
– Nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU – naveo je Žiofre.
Dodao je da je cilj pojačavanja snaga EUFOR u BiH još prvog dana rata – da se obezbjedi bezbjednost i sigurnost, kao mjera predostrožnosti.
– Mislimo da je veoma važno da se sačuva mir i stabilnost u ovom dijelu svijeta i ne vidimo zašto građani Balkana treba da plaćaju cijenu ruske agresije i zato je važno da svi budu bezbjedni i uvjereni da će se sačuvati mir i stabilnost – ističe Žiofre.
Kada je riječ o novim zahtevima za kandidaturu, koji su stigli usljed zaoštravanja situacije u Ukrajini, kao i o perspektivi Srbije, Žiofre je rekao da se stav Unije o Zapadnom Balkanu nije promijenio.
– Vjerujemo da je Zapadni Balkan dio evropske porodice, uključujući i Srbiju, i želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, i moramo da pojačamo napore kako bismo radili na reformama koje će Srbiju dovesti unutar evropske porodice, gdje treba da bude – naglasio je Žiofre.
On je rekao da se, usljed napada Rusije na Ukrajinu, suočavamo sa humanitarnom krizom i da je “odgovor EU na tu krizu jasan”.
Istakao je da je od Drugog svjetskog rata ovo najveća izbeglička kriza u Evropi, te da je više od dva miliona izbjeglica u susednim zemljama i da će ih biti sve više jer se borbe nastavljaju.
Šef Delegacije EU u Srbiji ukazao je da je EU odreagovala odlučno i ujedinjeno, da je usvojen set sankcija, za koji kaže da je najveći paket sankcija u istoriji EU.
– Sankcije su usmjerene na pojedince koji su odgovorni za ovu agresiju, na rusku privredu kako bi se spriječilo da se agresija nastavi – naveo je Žiofre i dodao da su meta ruskog napada u Ukrajini i “infrastruktura, škole, bolnice, zdravstvene ustanove”.
Pored sankcija Rusiji, usvojene su, kaže, i mere za ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, a odgovoreno je i na zahtjev Kijeva za vojnu pomoć.
– Odlučili smo da ćemo obezbjediti 500 miliona evra za vojnu pomoć, 50 miliona za neubojita oružja i 450 miliona za kupovinu oružja, kako bi Ukrajinci mogli da se brane. EU nikad ranije nije učinila nešto tako – rekao je Žiofre.
Napominje da su usvojene i određene sankcije u energetskom sistemu, tj. da je zabranjen transfer određenih tehnologija u ruske rafinerije, ali je problem zavisnost Evrope od ruskog gasa.
– U EU dolazi 40 odsto gasa iz Rusije i postoje razlike među državama, u zavisnosti od toga koliko pojedine zemlje članice zavise od gasa i drugih energenata iz Rusije. Ali, postoji jasno jedinstvo u EU kada je riječ o potrebi da se okonča ova zavisnost – naglasio je Žiofre.
