Naučnici koji pokušavaju da utvrde poreklo virusa koji izaziva Kovid-19 kažu da ima sve više dokaza koji ukazuju da bi istragu trebalo proširiti izvan Kine.


Od prvog potvrđenog slučaja Kovida 19, koji je kineski grad Vuhan doveo u centar pažnje svetske javnosti u decembru 2019, istraživači koji pokušavaju da otkriju kako i gde je nastao virus, koji izaziva potencijalno smrtonosnu bolest, koncentrisali su se na Kinu.

Najbliži poznati rođak patogena, ima 96 odsto identičan genom, a radi se o još jednom obliku koronavirusa, koji je otkriven početkom 2020. u južnoj kineskoj pokrajini Junan.

Međutim, nekoliko nedavnih studija pronašlo je više virusa koji su skoro podjednako slični SARS-CoV-2 kao i taj iz Junana, ali dalje južno, u Kambodži i na Tajlandu, piše Glas Amerike.

Virusolozi u nedavnoj misiji u Vuhanu, koje je Svetska zdravstvena organizacija poslala da ispitaju poreklo kovida 19, takođe smatraju da bi u sledećoj fazi istraživanja Jugoistočna Azija trebalo da se doda u oblasti od interesa.

Njihov savet je da se prate slepi miševi. Neke vrste tih letećih sisara su dobro poznati rezervoari oblika iz porodice koronavirusa i vodeći kandidati kao izvor SARS-CoV-2.

Naučnici su već identifikovali više od 100 oblika koronavirusa povezanih sa SARS-om širom Kine, kaže Piter Dažak, jedan od virusologa, učesnika misije u Kini.

“Međutim, nismo obavili dovoljno istraživanja u Mjanmaru, Laosu i Vijetnamu, da bismo zaista mogli da kažemo da ih nema čak i više u tim zemljama”, kaže Dažak za Glas Amerike i dodaje:

“Kada na mapi obeležite gde žive slepi miševi koji prenose ove viruse, onda počnete da primećujete da u tim zemljama na južnoj kineskoj granici ima još više vrsta slepih miševa, i verovatno više vrsta virusa. Dakle, postoji mogućnost da je virus u stvari nastao u pokrajini Junan, ali moja najbolja procena je da moramo da ispitamo Mjanmar, Laos, Vijetnam, pa čak i dalje južnije – celokupan region Jugoistočne Azije kao potencijalno žarište”, rekao još Dažak.

Kina je odbila da preda originalne podatke o najranijim Kovid pacijentima. I bez toga, dodaje Dažak, kineski naučnici i delegacija SZO složili su se da je put kojim je SARS-CoV-2 najverovatnije stigao do ljudi bio od slepih miševa preko neke vrste uzgajane divlje životinje, koja je poslužila kao prenosilac.

Početkom prošle godine naučnici iz Kine i Australije prijavili su da su otkrili viruse koji su više od 90 odsto identični SARS-CoV-2 u malajskim pangolinima (ljuskavim mravojedima) – koji bi mogli da budu potencijalni prenosnik, jer ih ljudi love zbog njihovih krljušti i mesa. Ti pangolini se inče krijumčare u južnu Kinu iz Jugoistočne Azije.

Nekoliko meseci kasnije, naučnici su otkrili pretke virusa SARS-CoV-2 u slepim miševima potkovičarima, koji su prikupljeni u Kambodži i zamrznuti više od deceniju ranije. U svojim izveštajima, naveli su da otkriće “nagoveštava da virusi u srodstvu sa SARS-CoV-2 žive na mnogo većoj georgafskoj površini nego što se prethodno mislilo i da Jugoistočna Azija predstavlja ključnu oblast koju treba razmotriti u potrazi za poreklom SARS-CoV-2, koja je i dalje u toku”.

A u februaru, naučnici na Tajlandu takođe su pronašli viruse koji su veoma slični SARS-CoV-2 u koloniji slepih miševa nedaleko od Bangkoka, kao i antitela efikasna protiv samog virusa SARS-CoV-2 u prokrijumčarenom pangolinu, kojeg su zaplenile tajlandske vlasti na jugu zemlje, u blizini granice s Malezijom.